Ковин кроз векове

Археолошким истраживањима на простору општине пронађено је бројно оруђе и оружје од углачаног камена, керамичке посуде и остала грнчарија из периода старчевачке културе (6000 – 3000. година п.н.е.). Трагови из бронзаног доба пронађени су код Ковина, Гаја, Дубовца и Мраморка, сви су припадали Скитима. При крају праисторијског доба, насељеници овог простора припадали су трачким, келтским и дачким племенима.

Постојање насеља на тлу данашњег Ковина води нас у време владавине Римљана и Византије. Постоје забелешке да је носио назив Contra Margum, који је обухватао простор тврђаве која је кроз временске епохе мењала назив - Castra Augustio Flavicusia и Constantin. Планско насељавање подручја општине Ковин углавном се везује за римско доба, а утврђење на узвишици према Дунавцу говори заправо о почетку историје Ковина. Постоје и незнатни трагови о античком добу и сеоби народа на левој обали Дунава. Видљиви су и остаци римских војничких објеката. Римски јарак у гајачком атару, на потезу Гај – Делиблато, градио се у 2. веку. Утврђење и насеље Констанција изграђени су почетком 4. века, а ово утврђење данас представља симбол нашег града.

У овом делу Подунавља Словени се насељавају крајем 6. века, док се 895. године на просторе Војводине и Баната насељавају Мађари. Током 11. века и поред унутрашњих немира, Угарска држава је јачала, развијала се трговина, саобраћај а подижу се и нови градови. У том периоду изграђен је и Ковин, који се први пут помиње као средњовековно утврђење из 1073. године под називом Castrum Ceve. Почетком 13. века Ковин се полако уздиже и постаје седиште Ковинске жупаније – Кевевармеђе. Подручје ове жупаније обухватало је просторе од реке Бегеј на северу до Дунава на југу. Жупанија је имала 3 тврђаве, и то све поред Дунава: Дубовац, Ковин, као краљевска тврђава, и Торнишћа између Ковина и Београда, у околини Панчева, као и 3 вароши: Барлад, Ковин и Панчево. Ковин је у овом периоду цветао у највећем јеку. Становништво се бавило сточарством, риболовом, трговином, пчеларством и виноградарством. Узвишење на граду више векова било је краљевско утврђење, а владајући слој његових насељеника пратиле су бројне привилегије од стране угарских краљева. Оно што је и данас непознато су архитектура града, дела хришћанства и духовна култура средњоврековног града Ковина.

Ковин пада под власт Турака 1552. године и тада почиње његова стагнација развоја и назадовање у економском, политичком, културном и друштвеном погледу. Године 1716. за време аустријске управе (1716 – 1873.) почиње масовно насељавање граничарима. Они су у ратовима били војници који су ратовали на страни аустроугарске, док су у периодима мира били земљорадници, сточари и занатлије на војним имањима. Граничари су били углавном српског, немачког и румунског порекла. Крајем 19. века граничари постају цивили у насељу са статусом среског места. Управо су породице из реда граничарских задруга биле иницијатори друштвеног и привредног развоја Ковина. Значајно су унапређени култура, школство, развијано је занатство, основане су банке, фабрике, успостављена је железница, пристаниште, телефонска веза, телеграф, пошта и други инфраструктурни симболи. Унутрашња и међународна трговина је такође цветала.

Почетком 19. века број становника на територији данашњег Ковина прелази 2000. Постојали су православна црква, касарна, две школе, официрски станови, седам гостионица са свратиштима и три млина. Изграђена је и католичка црква и дошло је до обнављања саобраћајних веза; Ковин полако прераста у малу варош. Након Првог светског рата Ковин улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Други светски рат и на овом простору оставља последице, а што се тиче периода пред исти бележи се популација од 8000 становника. Крајем Другог светског рата Немци се исељавају, а досељавају колонисти из Хрватске и Србије. Послератни период и ревитализација земље укључили су и ово подручје, где је доминантна грана пољопривреда, статусни симбол и данашњег Ковина. Статус града и седишта општине доприносили су повећању броја становника и развијању локалних привредних грана.

Данас је Ковин градско насеље и седиште истоимене општине у Јужном Банату, а према попису из 2011. године поседује 33.722, док сам градски центар броји 13.715 становника. Има сва обележја урбане средине, и представља центар друштвеног живота и привредних активности општине. У Ковину је развијен друмски саобраћај, трговина, металска индустрија, пољопривреда и грађевинарство. Снажан привредни потенцијал општине је пољопривреда са 42,5 хиљада хектара оранице високог квалитета. Привредну основу чине и налазишта угља, шљунка и тресета. После Панчева, Ковин је најзначајнији град у Банатском Подунављу.


© 2018 Туристичка организација општине Ковин. Сва права задржана.